Nedelja, Oktobar 24, 2010
zivot-ide brzinom svetlosti
Ja trudim se da razmislim o svakom svom postupku i tako razmisljajuci shvatim, da mi je zivot toliko brzo proleteo(ovaj mali deo jos nisam tako stara). Svi poceli smo toliko brzo da zivimo da se jedva secamo sta smo radili juce. Postali smo roboti, potpuno isprogramirani, kuca-skola-kuca-kafic-kuca-prodavnica-kuca. i tako u krug u nedogled. Otisli smo u propast, jedva da neko i ode u prirodu u grad, u park u setnju. Skoro da niko ne obraca paznju na nas. Gledam ljude svi obuceni u kapute prolaze onako hladno jedni pored drugih, niko i ne obraca paznju ni na koga. Svi gledaju samo pravo i ne zanimaju ih drugi, tek po neki prolaznik stane pored table sa umrlicama da proveri da li svom dnevnom redu da pridoda neku sahranu ili drugi parastos. PA cak vise i nema toliko svadbi ili krstenja nigde vise nema proslava. Svi su upali u utopiju monotonije. Potpuno zatvoreni za druge gledaju samo napred svojim putem, a ako se neko slucajno nadje pred njima samo ce ustati i preskociti ga. Visse niko ne gleda levo ili desno. Gledam svoje vrnjake nista ih ne zanima bitno je da oni imaju paklu cigara i flasu piva da mogu i ovaj petak da provedu pijani i jos jednu nedelju u svom zivotu posalju u zaborav. U malom mestu poput mog, ova jesenja dosada je jos izrazenija, jer vec napamet znam koga cu gde kad i u koje vreme videti da prlazi odredjenom ulicom. To je tako tiuzno, gotovo da vise i nema nikakfih novosti u ovoj hladnoj monotoniji. Shee...♥
Život ide brzinom svetlosti i to nam daje čar doživljavanja onog što je nekad bilo nemoguće.
Nije važno šta drugi rade, važno je da smo mi sa sobom zadovoljni, ili bar da težimo nekom cilju koji će nas usrećiti...
Ne...ovde je sve postavljeno naopako.
Budi nesto drugo...nije dovoljno primetiti kakvi su drugi.
Jos je manje dobro procenjivati kakav je zivot ikako ga drugi zive.
Lako je biti kriticar...
Budi nesto vise i zivi.
Zivi onako kako zelis,nesputana time kako zive drugi.
Pozdrav.
